Svake godine, na svetskom nivou, ljudska vrsta iza sebe ostavi preko dve milijarde tona otpada. Prema statističkim podacima, skoro 99 posto stvari koje kupujemo kroz šest meseci postaje otpad. Zapitajte se, niste li baš nedavno kupili nešto za šta ste i sami uvereni da vam nije bilo potrebno, ali ste ipak odučili da to sebi priuštite? Upravo.
Zabrinjavajuća zagađenost planete posledica je naših delovanja, pokoravanja prirode našim potrebama i željama, prekomernog uživanja u dostignućima čovečanstva. Živimo u eri konzumerizma, zaslepljeni svetlećim reklamama, trendovima, nadražajima za sva naša čula… Omađijani unutar začaranog kruga, naizgled dotaknuti nivoom zagađenosti planete, nedovoljno smo motivisani da istupimo i budemo promena koja želimo da se desi.
Bez uzajamnosti, trošeći resurse koje nam je nesebično dala, ostavljamo prirodu opustošenom, zagađenom ili pak iščezlom. S ciljem rešavanja globalnog problema javnost je nedavno upoznata sa modelom cirkularne ekonomije, koji predstavlja skup strategija usmerenih ka savesnoj upotrebi resursa i beskonačnom pretvaranju otpada u sirovine. Jedan od načina na koji možemo doprineti ciljevima cirkularne ekonomije su zero-waste i low-waste životni stilovi.
Da li ste čuli za zero-waste i low-waste način života? Znate li u čemu se razlikuju?
Iako se oba pojma odnose na minimalistički stil života, koji promoviše smanjenje količine otpada u cilju očuvanja životne sredine, razlika u terminima ogleda se u pristupu. Zero-waste stil života podrazumeva način funkcionisanja domaćinstva sa ciljem da se količina otpada svede na minimum, uz odgovornu i savesnu cirkularnu upotrebu resursa bez zagađivanja prirode. Low-waste je manje drastičniji pristup, zasnovan na verovanju da nekada ne možemo da ne napravimo otpad ili nemamo uslove za reciklažu i kompostiranje… te da, samim tim, zero-waste princip ne može uvek da bude održiv. Stoga, low-waste nas hrabri da pokušamo da težimo svetu bez otpada, realističnije menjajući životne navike.
Neka promena krene od tebe.
Kolege sa posla.
Veselog komšije iz susednog ulaza.
Mene.
Nas.
Magnolia Alhemija prirodna kozmetika nastala je iz potrebe za prirodnom i kvalitetnom negom, ali i želje za očuvanjem prirode. Znajući da promena kreće od nas samih, te da svako može doprineti smanjenju zagađenosti, odlučili smo da proizvodimo 100% organsku kozmetiku low-waste procesom proizvodnje. Ali, i da živimo low-waste način života.
Kako Kruna živi održivost? Saznajte kako izgleda low-waste stil života u praksi, koju poruku u sebi nosi i zbog čega zvuči obećavajuće, kako za nas, tako i za naše okruženje.
Kada odlučiš da živiš low-waste
Počela sam razmišljam o smanjenju otpada pre oko 5 godina kada me je muž nagovorio da prestanemo da koristimo plastične kese. Tada mi je to bilo teško zamislivo. Znala sam da je rešenje stalno nošenje cegera, ali bi se dešavalo da ga zaboravim kod kuće, pa bih iznova uzimala kese tokom kupovine. Da bismo uslovili sami sebe da budemo istrajni u odluci, dogovorili smo se da u kasicu ubacujemo novac, kao kaznu za uzetu plastičnu kesu.
Sada se retko dešava da uzmem kesu u kupovini. Jednostavno odbijem. Ljudi koji ne razumeju zašto odbijam umeju da budu dosta uporni. Nekada objasnim zašto odbijam i mislim da je to najbolji način da nekoga podstaknem da porazmisli o promeni navika.
Moram da priznam da je motivacija za te promene ponajviše strah, kao primarno osećanje koje proizilazi iz ljubavi prema našoj planeti i osećaju za ostali suživot. Strah, da ćemo za nekoliko decenija živeti na toliko zagađenoj planeti da nećemo moći da izađemo iz kuće bez maske za disanje, da će pitke vode biti u ograničenim količinama, da će tekuća voda u kući biti nezamisliva i da ćemo biti okruženi deponijama.
Raščišćavanje životnih navika
Najteža mi je bila prva promena – odbijanje plastičnih kesa. Konkretno, to što sam morala da počnem da razmišljam unapred, da imam kod sebe ceger za kupovinu. Sada mi je to potpuno prirodno. Imam mnogo cegera – u rancu, u autu, i uvek pod rukom. Posle ove, promene su se nizale prirodno i lako.
Teško je dok ne osmislim način da mi postane jednostavno. Platneni ulošci, na primer, moraju da se peru. Ali peru se sa ostalim vešom, pa je stvarno samo stvar navike – umesto da umotam uložak i bacim u đubre, isperem ga i bacim u mašinu za veš. Prelazak na čvrsti šampon je zvučao mistično, dok nisam potrošila poslednje kapi šampona koji sam imala i kupila jednu kutijicu čvrstog.
Najlakša mi je bila poslednja promena koju sam napravila skoro. Zamenila sam jednokratne plastične brijače metalnim brijačem i žiletima. Mislila sam da će rukovanje biti teško i opasno, da ću se povrediti, i zato sam odlagala nabavku ovakvog brijača, dok ga nisam dobila na poklon. (Brijanje je prošlo veoma jednostavno!)
Kako smanjujem količinu otpada u svom domaćinstvu
Hrana
Trudimo se da ne kupujemo stvari koje nam ne trebaju i da iskoristimo sve što imamo do kraja. Ipak, čini mi se da u kuhinji pravimo najviše otpada, i to kupujući hranu koja je već spakovana u jednokratnu ambalažu, kao što su špagete, sos od paradajza, griz, brašno… Kada kupujem ovako spakovanu hranu gledam da, ako postoji izbor, biram ambalažu koja nije plastična, kartonske kutije, staklenu ambalažu… Trudim se da kupujem hranu na meru ili u većim pakovanjima.
Brašno od skoro meljemo na malom kućnom mlinu, zrno smo kupili u desetinama kilograma i imamo malu kućnu pekaru. Ovo je promena koja je označavala novčano ulaganje, ali mi nećemo kupiti ni hleb, ni kesu brašna narednih nekoliko godina.
Higijena
Hemiju ne kupujemo, jer za čišćenje koristimo sirće/sodu bikarbonu, a za pranje sudova prirodni sapun koji pravim umesto deterdženta. Za sunđer još nisam našla dobru zamenu, ali nameravam da to učinim uskoro. Ne kupujem krpe, niti ubruse. Umesto toga, krpe pravim od stare odeće/čaršava.
Kada je u pitanju lična higijena, koristimo prirodne kozmetičke preparate za naše najrazličitije potrebe, koji nastaju u mojoj radionici. Da li ste znali da je moja porodica testirala uspešnost većine formula Magnolia Alhemija proizvoda? Neki od njih su:
Kako moja prirodna kozmetika podmiruje većinu naših potreba za higijenom i negom, kupujemo samo pastu za zube i to ako mogu da priuštim u alu-ambalaži. Za pranje zuba koristimo drvene četkice. Pored toga, kupujem i čvrsti šampon za kosu.
Enterijer
Nameštaj nam pravi moj muž jer je veoma vešt sa mašinama i drvetom. I pre toga sam kupovala samo ono što mi je zaista potrebno u kući, uzimala od ljudi ono što njima nije trebalo i davala ono što meni nije potrebno.
Za mene je veoma važna promena bila kada sam počela da se pitam da li mi ovo treba, kada sam u prodavnici ili ispred nekog predmeta koji mi se nudi. Više nije ni pitanje da li ću potrošiti neki novac na to, iako je i to važan deo toga.
Za mene je ovo zaista pitanje toga šta mi je potrebno i šta će zauzimati neko slobodno mesto u mom prostoru, a biti neupotrebljivo. To pitanje mi je pomoglo da odbijem stvari koje mi nisu potrebne, samim tim stvari koje ću kasnije baciti.
O zero-waste-u iz ugla low-waste-a
Daleko sam od zero-waste-a, ali menjanjem navika neprestano utičem na smanjenje količine otpada koju ja pravim. Mislim da je upravo zbog toga low-waste realniji za realizaciju danas. Kako težim zero-waste-u, u svakodnevnom životu se trudim da se rukovodim njegovim 5R pravilima (Refuse, Reduce, Reuse, Recycle, Rot).
Refuse (odbijmo)
Odbijam sve vrste kesa. Primetila sam da postoji trend da se plastične jednokratne stvari zamene papirnatim ili delimično papirnatim/drvenim stvarima, ali to je i dalje jednokratno! I dalje pravimo otpad, i dalje trošimo resurse, i dalje treba iseći neko drvo… Zbog toga koristim cegere i vrećice, koje mogu upotrebiti neobrojano mnogo puta.
Plastikom punimo mora i okeane. Da li ste znali da je globalna proizvodnja plastike 2015. godine dostigla 322 miliona tona? Zato, odbijam i plastične slamke u kafićima, jednokratne čaše za kafu, plastični pribor za jelo, plastične flaše. Kafu za poneti pijem iz svoje šolje, obrok uz pribor nosim u svojim posudama, a uz dobar filter za vodu, uz sebe uvek imam filtriranu vodu u metalnoj flašici. Odbijam salvete, pakovanja, folije, reklamni materijal… Na taj način svesno šaljem poruku da mi nije potreban dodatni otpad – čime doprinosim njegovoj redukovanoj produkciji.
Plastiku takođe odbijam kada pakujem Magnolia Alhemija prirodnu kozmetiku, birajući staklenu i aluminijumsku ambalažu, koje se mogu dopuniti i ponovo upotrebiti.
Reduce (smanjimo)
- Zamenila sam obične sijalice led sijalicama koje troše manje energije.
- Kupovinu odeće sam svela na donji veš i ponekad obuću.
- Platnenim ulošcima i menstrualnom čašicom sam zamenila upotrebu hiljade jednokratnih uložaka.
- Platnenim pelenama sam zamenila upotrebu hiljade pelena dok mi je ćerka bila beba.
- Proredila sam pranje kose i počela da koristim čvrst šampon za kosu.
- Celokupnu kućnu hemiju sam zamenila prirodnim sapunima uz upotrebu sirćeta, dok za ličnu higijenu koristim prirodnu kozmetiku koju sama pravim. (Već znamo da kvalitetna nega ne mora da bude komplikovana!)
Svedi potrebe na minimum i otkrij lepotu jednostavnosti.
Reuse (upotrebimo ponovo)
Odeću uglavnom nasleđujem, tako da retko kupujem stvari. Detetu sam do sada kupila samo par nekih osnovnih stvari – nekoliko bodija, jedne zimske čizme i jedan skafander – sve drugo smo nasledili (kolica, krevetac, odeću, posteljinu…) I to se nastavlja kako raste sa igračkama i knjigama.
Novu upotrebu nalazim teglama, koje nam ostanu od recimo maslina, ajvara, krastavaca. Tegla je idealna ambalaža u kojoj ponesem svoj ručak u radionicu. U teglama pravimo kiselo mleko i držimo ostatke hrane u frižideru. Generalno nam je sva hrana na meru u kuhinji spakovana u razne tegle.
Plastične, kao i papirne kese, koje nekada ipak uzmem ili dobijem, čuvam i koristim iznova i iznova za najrazličitije stvari. Papirnate kese posle kompostiram, plastične nažalost bacam. Majice koje su veoma stare i neiskoristive isecam u krpe i maramice za nos. Stare sunđere za sudove koristim za podove, četkice za zube opet za neko fino pranje po kući.
Recycle (reciklirajmo)
Kod kuće skupljamo limenke, alu-foliju, koju uglavnom donesemo spolja sa nekom hranom, metalne čepove, plastične čepove, staklene flaše i tegle… Ali, moram priznati da nismo uvek na visini zadatka kada je ovo pravilo u pitanju. Promena navika nije jednostavna. Ona iziskuje volju, istrajnost i svest o njenom značaju. Ipak, svaka promena, makar naizgled neprimetna, se računa. Verujem da ćemo vremenom posvetiti više pažnje ovom pravilu.
Rot (kompostirajmo)
Već dve godine imamo kompost, a od pre godinu dana i kompostni wc. Za one koji ne znaju, ovakav wc odvaja urin od fecesa. I jedna i druga materija su hranljive za zemljište, samo ih ne treba mešati, već koristiti na određeni način kasnije. Više o kompostnim wc-ima pogledajte kod jedne fenomenalne male lokalne firme Shit’n’Blossoms.
Već smo koristili u bašti zemlju koju nam je kompost napravio. Kompost višestruko nagrađuje. Ostatke od hrane ne bacamo u đubre, već stavljamo na kompost gde oni hrane razne mikroorganizme i male organizme. Oni nam zauzvrat obogaćuju zemlju koju stavljamo u baštu, iz koje potom raste povrće kojim se hranimo. Od tog povrća opet deo vraćamo u kompost, pa opet u baštu. Tako treba da izgleda uzimanje i davanje.
Moja porodica i ja smo daleko od idealnog kruga, ali njemu težimo.
Low-waste štedi novac
Postoji mišljenje da su low-waste i zero-waste načini života finansijski zahtevni. Low-waste, a tek zero-waste štede mnogo novca! Radi se o tome da kada se odreknemo nepotrebnih stvari i smanjimo količinu otpada koji proizvodimo, direktno utičemo na poboljšanje kvaliteta našeg života, odbijajući da budemo samo puki konzumeri današnjice – čime smanjujemo novčani trošak.
Low-waste način razmišljanja
Razmišljanje o smanjenju otpada me je približilo prirodi i obrnuto. Svesnija sam posledica svojih postupaka, svesnija sam da živim u jednom sistemu koji kruži i da sve što uradim u tom sistemu se vraća meni pre ili kasnije, da smo svi u ovome zajedno.
Mislim da je smanjenje otpada neophodno, a ne samo značajno. Zahvaljujući tome što je poslednjih godina javnost intenzivnije suočavana sa posledicama zagađenja prirode, širom sveta podiže se svest o očuvanju planete i životne sredine, smanjenju štetnih uticaja i posvećenosti njenom ozdravljenju.
Osećam se dobro kada znam da svojim načinom života i mojom prirodnom kozmetikom mogu da doprinosem višem cilju, srećna što lepote života u skladu sa prirodom mogu da podelim sa vama.
